RADNIČKA ČITAONICA

PROLETERI SVIH ZEMALJA - UJEDINITE SE!

11.09.2008.

Moša Pijade - Krilov ili Ezop

Vraška je stvar diplomatska nota. Napišeš je, pregledaš elegantni čistopis i misliš: ko je pametan kao ja! Ko će ovo nadmudriti. Naročito ako si ranije bio advokat.

Nevolja je što se obično dobija i odgovor. Gle, gle. Kako taj odgovara. Baš kao da misli: ala sam ga udesio!

Ima i slavnih ili bar čuvenih nota. A ima i još slavnijih odgovora. Na primer, nota Austro-Ugarske Srbiji od jula 1914, kojom je lija Austrija tražila razne stvari: menjanje udžbenika u Srbiji i slične stvari, a između ostalog i to da austrijski sudovi vode u Srbiji istragu o sarajevskom atentatu i saslušavaju srpske građane. Nota je čuvena. Čuvena jedno po drskosti kojom je velika sila Austro-Ugarska pokušala da se meša u unutrašnje stvari male države Srbije, jedno po tome što je dovela do prvog svetskgo rata. Ali ako je ta austrijska nota čuvena, odgovor srpske vlade bio je slavan.

Srpska vlada, valda male zemlje, čija je prestonica ležala na jednoj obali Save i Dunava, dok je druga obala bila u rukama Ugarske, pa se s nje kamenicama mogla tući srpska prestonica, srpska vlada je pristala na sve zahteve Austo-Ugarske na koje ne bi pristala da je velika sila (a onda joj valjda ne bi ni postavljali tako bezobrazne zahteve?), a odbila samo jedan: da austro-ugarske vlasti vrše istragu na njenoj teritoriji. Tako je mala Srbija odbila velikoj sili Austro-Ugarskoj da pogazi njen suverenitet. Malo kučence usudilo se da zalaje na velikog slona - kaže basna Kirilova. A slon je poginuo, a malo srpsko kučence dobilo je dobar čerek slonovine. Sa karte Evrope nestalo je jedne velike slie kao da je nikad nije ni bilo. Nestalo je, istina, i male Srbije, ali je zato na njeno mesto došla veća Jugoslavija. Svršetak priče već nije bio prema basni Kirilova...

Još je daleko gluplje ako moderni diplomati, i to još oni koji se vraški bučno hvališu svojim monopolom poznavanja marksizma-lenjinizma i koju u svojim diplomatskim notama rado daju marksisitčke lekcije, nemaju druga posla nego da se drže Krilovljevih basana.

Elektronska obrada: vihor92@gmail.com

09.09.2008.

Stevan Mirković - Svetionik

NEPRIJATELJ

 

“Na Zapadu ništa novo” : najveće svetske lopuže viču o Rusiji “ Drž’te lopova” jer  im je razbucala “prednji odred”  upućen na nju – Sakašvilijevu Gruziju. Sa “ruskim medvedom” nema šale! Bogami,  da sam Čeh ili Poljak,  dobro bih razmislio o razmeštanju američkog “Štita” u mojoj zemlji.A tek Ukrajinci .Šta će im,bre,NATO?Pa neće Medvedev mirno da gleda  kako ti razbojnici opkoljavaju njegovu zemlju. Raspaliće kao po Sakašviliju! A imaju i sa čim, brate!

 

“PETA KOLONA”

 

“Petokolonaši” sa KiM prodaju nam “muda za bubrege”  vikom   da će ga  napustiti ako UNMIK postavi kamere i carinu kod Brnjaka i Jarinja. Ma, idite domah ,kurvetine, da se ne saplićemo svaki čas o vas. Ja znam šta će raja da radi – ima da ih zapali kao u februaru. Kakva bežanija više!? Čelo “pete kolone” u Beogradu preuzeo predsednik Vlade poželevši u intervjuu “Politici” dobrodošlicu Euleksu. Ništa novo. Već smo imali jednog Cvetkovića (Dragišu),  koji je 1941.poželeo dobrodošlicu Hitleru.Znamo kako se takvi na kraju provedu u Srbiji – “k’o bos po trnju”.Neće ni ovaj bolje!

 

NAŠE SNAGE

 

Svako jutro slušam vesti i gledam kartu Srbije da vidim je li cela? Da nam nisu  opet   Mađari “zdipili” Bačku, Nemci Banat, ustaše Srem a Bugari Pirot i Dimitrovgrad. Kakav vojni vrh i vojsku imamo mogu nam se i Turci pojaviti u N.Pazaru .Tamo  ih čeka M.Zukorlić sa transparentom “Turska je bošnjačka majka”.

 

Kao ministar odbrane B.Tadic je 2000. srpskoj vojnoj misli i vojsci otsvirao “povečerje”. Na  spavanje! Mi smo Evropejci.NATO bdi nad nama itd.Od tada se na jačanju odbrane u Srbiji ne radi ništa. Ovih dana ,izgleda, Ponoš se probudio – “KFOR nam više nije partner” kaže. Dobro je – nikada nije kasno.Ali, treba reći i šta nam je onda. Neprijatelj,naravno. Nije dobra ni njegova procena da je jug Srbije “miran ali osetljiv”. Biće miran kada tamo pošalješ dve,tri divizije iz rezerve a  Generalštab  preseliš u Cepotin!Ajde, Zdravko!

      

Ima i Srba u Srbiji. Nisu svi Evropejci. Prilužje -  selo između Života i Smrti, danas je  svetionik oslobodilačke borbe Srba na KiM.Puno je takvih usamljenih  svetionika. Oni  ,dan za danom, vode bitku da prežive i opstanu  , često bez  sna, vode, struje, lekara.Celo KiM je poligon za preživljavanje, a svaki tamošnji Srbin intruktor  je za to! I stalno traže konkretnu pomoć i podršku države . Dojadilo im je ono Tadićevo a sada i Dačićevo   “nikada nećemo priznati ni potpisati nezavisnost Kosova”. Ajde, vojsko, uradi ti nešto.KiM je pravo mesto za vežbe i provere naših specijalnih snaga. Kakav Ohajo, kakvi bakrači!KiM je najbolja vojna akademija.Jebeš specijalca koji ne može da se ubaci i vrati s Kosova sa američkim “skalpom”.

                       

SAVEZNICI 

Saveznici pomažu ali ne rešavaju naš problem.Ni Rusija, ni nesvrstani, ni OUN, ni Međunarodni sud pravde  ne mogu osloboditi KiM od okupatora  .To je naš posao.Jedini alat za to je puška jer živimo u svetu u kome samo budale hodaju nenaoružane.

 

ODLUKA

Živimo između dva štapa - prosjačkog i američkog. Bolni su udarci od oba. Kako se odbraniti? Radom i borbom! Rada se ne bojimo a Amerikanaca jos manje. Koliko smo danas uspešni i kao država i kao pojedinci meri se stanjem na terenu KiM. Sve ostalo je “mlaćenje prazne slame”!

 

Stevan Mirković, general u penziji

09.09.2008.

Edvard Kardelj - O pojmu nesvrstavanja

Kao više ili manje ujedinjena akciona snaga, pokret nesvrstavanja je nastao u vreme hladnog rata. Pojavio se tada kao otpor blokovskoj podeli sveta i blokovskom razvrstavanja, po čemu je i dobio svoje ime. Zbog toga imena, kojim se ne izražava celovitost istorijskog značaja i uloge te pojave, taj pokret se često tumači kao prosta reakcija na blokovsku podelu sveta i dominantnu ulogu blokova u svetu, to jest isključivo kao jedna od posledica posleratnog razvoja u međunarodnim odnosima. Pokret nesvrstavanja, svakako jeste i to. Ali on je istovremeno i izraz jedne mnogo dugoročnije društveno - istrorijske tendencije savremenog čovečanstva koja se nije rodila tek posle drugog svetskog rata. Naprotiv, može se reći da je ona već bila među onim odlučujućim fakotima koji su samom razvoju drugog svetskog rata, odnosno unutarnjem odnosu snaga u njemu, u sve većoj meri nastojali da nametnu, a u znatnoj meri su usevali da nametnu, oslobodilački, progresivni i demokratski karakter. Reč je o najšire prisutnoj težnji naroda i njihovoj aktivnoj borbi da postignu punu nacionalnu slobodu i da obezbede pravo da se u toj slobodi društveno razvijaju saglasno svom vlastitom izboru, da ne budu ili da prestanu da budu ekonomski i politički privesak veliki svetskih sila, odnosno centara vojno-političke i ekonomske moći, da se u tom procesu obezbede od spoljne dominacije i eksploatacijae i da sa tih pozicija mogu da utiču na razvoj međunarodnih odnosa. Drugim rečima, te i takve tendencije, koje su danas jedna od osnova politike nesvrstavanja, nisu bili samo posledice, već i uzrok i pokretačka snaga takvog razvoja drugog svetskog rata. U tom smislu pokret nesvrstavanja značio je uvek više, a ne samo politiku suprostavljanja blokovskoj podeli sveta, a još manje neutralnost, odnosno pragmatističko traženje neke evidistancije između blokova, iako je kod nekih nesvrstanih zemalja i takva politika u većom ili manjoj meri dolazila do izražaja.

 

Često se za pokret nesvrstavanja upotrebljava i pojam ''treći svet''. Ako se pod tim pojmom podrezumeva celovitost društveno - istorijske uloge pokreta nesvrstavanja, onda su, naravno, za političku potrebu upotrebljiva oba ta naziva. Ali, upotrebom pojma ''treći svet'' ponekad se različito tumači i sužava upravo ta društveno - istorijska ulgoa nesvrstanih zemalja.

 

Pojam ''treći svet'', kad ga indentifikuju sa pojmom nesvrstavanja, neki potencirano tretiraju pokret nesvrstavanja isključivo ili pretežno kao antitezu blokova. Takvo sužavanje uloge pokreta nesvrstavanja svelo bi njegovu politiku na nekakvu političku konfrontaciju sa zemljama i blokovima, odnosno sa vodećim silama tih blokova, i to na jednoj besprincipijelnoj osnovi, bez obzira na konkretnu ulogu koju u svakom pojedinačnom slučaju progresivnog istorijskog zbivanja vrše blokovi, odnosno pojedine zemlje koej njima pripadaju.

 

Bitna karakterisitika pokreta nesvrstanih zemalja je, svakako, u tome da se one jednostavno, sa većim ili manjim intezitetom - što zavisi od njihovog međunarodnog položaja, snaga pritisaka spolja kojima su te zemlje izložene, njihove unutrašnje društvene, odnosno klasne sturkture i slično - suprostavljaju blokovskoj podeli sveta i pritiscima da same budu svrstane u blokove. Međutim, takav stav ne proizilazi iz neke spriorne konfrontacije sa protagonistima blokova ili iz njihovog jednakog i jedinstvenog odnosa prema ideologiji jednog ili drugog bloka, već iz saznanja da globalna blokovska podela sveta ne može da bude takav izlaz iz suprotnosti savremenog sveta koji bi otvorio perspektivu demokratizacije međunarodnih odnosa za koju se bore nesvrstane zemlje. I upravo zbog toga što nisu u nekoj apriornoj ili besprincipno neutralističkoj konfrontaciji sa blokovima, nesvrstane zemlje u svojoj velikoj većini nisu mehanički izjednačavale ulogu pojedinih blokovskih zemalja u pojedinim svetskim zbivanjima, već su je ocenjivale prema njihovnim konkretnim postupcima u svakom pojedinačnom slučaju. Time su nesvrstane zemlje uspevale da ostvare i da održavaju visok strepen jedinstva u borbi za svoje zajedničke ciljeve, bez obzira na razlike u društveno - ekonomskom i političkom sistemutih zemalja i bez obzira na intezitet njihovog učestvovanja u akciji nesvrstanih zemalja.

 

S druge strane, pojam ''treći svet'' se često tumači kao zajednički naziv za zemlje u razvoju i za svu onu ekonomsku i političku problematiku koja se odnosi na interese tih zemalja, pa se onda takva sadržina toga pojma indentifikuje sa pojmom pokreta nesvrstavanja. Očito je da se tako interpretiran pojam ''treći svet'' ne može identifikovati sa celovitošću sadržine i uloge pokreta nesvrstavanja. Rešavanje problematike neravnomernog ekonomskog razvoja u svetu, a pre svega problematike nedovoljno razvijenih zemalja, svakako, jeste jedan od glavnih izgovora i ciljeva pokreta nesvrstavanja. I to pre svega zato što se problemi te vrste ne mogu rešavati izvan procesa dubljih izmena u celokupnom svetskom sistemu ekonomskih i političkih odnosa među narodima i izvan dubljih društveno - ekonomskih promena u tim odnosima. Ali pokret nesvrstavanja ne izražava samo takve interese i potrebe naroda. Naprotiv, svojom borbom za nezavisnost i ravnopravnost naroda u međunarodnim odnosima, za njihovu bezbednost i mir, za miroljubivu koegzistenciju među narodima i njihovu aktivnu međusobnu saradnju na osnovima ravnopravnosti i ravnopravnog uvažavanja njihovih interesa, pokret nesvrstavanja je duboko andgažovan u svim oblastima međunarodnih odnosa i, u stvari, imajući u vidu opštedruštvenu neopodnost te borbe, izraz je tih opštih realnih dugoročnih istorijskih interesa svih naroda, onih van blokova i onih u blokovima. Zato nije nimalo slučajno što se poslednjihgodina i niz razvijenih, pa čak i veoma razvijenih zemalja u većoj ili manjoj meri priključuje aktivnosti nesvrstanih zemalja ili se u većoj ili manjoj meri identifikuje sa ciljevima te aktivnosti.

 

Ukratko rečeno, ma kakva imena davali istorijskoj pojavi koju nazivamo pokretom ili politikom nesvrstavanja, njenu pravu suštinu, snagu i istrajnost sa kojima se pojavila na savremenoj ekonomskoj, političkoj i društevnoj sceni čovečanstva moguće je razumeti samo ako se ima u vidu celovitost društveno - istorijskih korena i funkcija te velike svetske snage, kao i celovitotst njenih težnji, interesa i ciljeva.

 

09.09.2008.

Tito - O liku komuniste

Biti komunist — nije lako. Biti komunist — još uvijek znači biti spreman da se mnogo čega odričeš. Biti komunist — znači biti u prednjoj liniji borbe za progres, za sretniju i ljepšu budućnost. To su dokazali naši ljudi koji su ušli u ovaj rat. Iako su znali da komunizam neće odmah pobijediti, da ga, možda, neće ni doživjeti, oni su podnosili žrtve i davali svoje živote. To su bili komunisti, komunistički omladinci, svjesni ljudi, koji su išli do najvećeg samoodricanja. Biti komunist — podrazumijeva unutrašnju samodisciplinu, a to znači, prije svega — pobijediti sebe.

Za to je potreban moral koji jako mnogo iziskuje od čovjeka, i komunist ga mora imati u sebi. Mi komunisti moramo imati viziju budućeg. A moramo gledati i danas, kako izvjesni naši postupci djeluju na mlade ljude. I ne samo postupci, nego i mjere koje se preduzimaju. Jako mnogo se traži od komunista. Ja mislim da će to naša omladina shvatiti. Jer, ona je dobra, samo mi moramo više raditi sa njom i prenositi ono najbolje iz naše revolucionarne prošlosti.

Poznato je da su kritika i samokritika uvijek bile u našoj partiji odlučujući faktor, naročito kada je dolazilo do izvjesnih kriza i potrebe da se uspostavi jedinstvo. Mislim, u prvom redu, na jedinstvo misli i akcije, što je danas naročito važno. Kritika pomaže da dublje sagledamo razne slabosti, razne promašaje, propuste itd. Samokritika nam pomaže da se sve to lakše i čim prije ukloni. Samokritika djeluje vaspitno i učvršćuje lik komuniste, lik revolucionara. Bojati se samokritike, kao i kritike, to je malograđanska osobina i komunisti moraju savladati u sebi tu manu.

I svaki onaj između nas koji bi preteridovao da sam daje najzrelije misli iz svoje glave, kao feniks ptica, taj se vara, toga nema. Mi smo dosad radili kolektivno i ne može biti drukčijeg nego kolektivnog rada, međusobne izmjene mišljenja,međusobne oštre diskusije — i ono što većina smatra da je najpravilnije treba da se prihvati. Taj princip treba da ostane i ubuduće u našoj sredini, u Savezu komunista. Time se on i razlikuje od svih drugih udruženja i partija, baš time što je u njemu takva disciplina da je ono zrelo i najbolje što većina drugova smatra da je potrebno. Jednog sveznajućeg kod nas nema i niko od nas nema prava pretendovati na to. Niko nije ni imao mogućnosti da iziđe i da se uzdigne iznad svega, a mislim da Đido ima vrlo malo prava da na to pretenduje. Jer, on je bio van naše stvarnosti, on ne zna u čemu je suština razvitka socijalizma, on ne poznaje naše uredbe, ne zna svu muku i težinu stvaranja naših zakona,ne zna svu težinu,svu mukotrpnu hi storiju o tome na osnovu kakvih elemenata dolazi do naših zakona, sa čim se sve u tome mi sukobljavamo i na kakav smo težak način došli do toga što danas imamo. (...)

Kaže se da revolucija ima svoju logiku i da se mnoge stvari ponavljaju. Iz ovog slučaja čovjek vidi da je to tačno. Dok u prvom periodu revolucije, u oružanom sukobu, kad se ogromne mase pokrenu, revolucija nekako lakše ide naprijed; dok mase idu da ruše ono što je preživjelo sebe, što je zastarjelo i što im je stvorilo nesnosne uslove života, manje ima takvih potresa ili su vrlo rijetki, a prosto su pojedinačni takvi slučajevi da ljudi ispadaju iz kola revolucije. Ali u mirnodopskom revolucionarnom razvitku, to jest poslije oružanog sukoba i pobjede revolucije, kad se ljudi koji su nosioci te revolucije susreću i sukobljavaju sa svim mogućim podvodnim stijenama Scile i Haribde, kad postane vrlo teško, tada, a naročito kad ne ide tako lako i brzo kako su neki utvarali i uobražavali da može ići, tada slabići polagano dižu ruke, bacaju koplje u trnje ili traže da se ide brže,ne pitajući uopšte da li se može ići brže, — i nalaze sve moguće izgovore, teorijice i filozofije kako bi osudili takav spor razvitak društvenog preobražaja.

09.09.2008.

Ivan Lola Ribar - Uloga i zadaci mlade generacije...

 

Narodi koji hoce da slobodno zive u svojim slobodnim drzavama i da sami, nezavisno i slobodno, odredjuju svoju buducnost moraju znati danas da pogledaju u oci ovoj stvarnosti. Nasi narodi pripadaju tim narodima. Suvise su teska I krvava bila vekovna iskustva i vekovne borbe nasih predaka protiv tudjinskih zavojevaca i tlacitelja za slobodu I nacionalnu nezavisnost; suvise su ziva iskustva nasih dana, a da bismo i za jedan trenutak imali prava da zaboravimo na takvu stvarnost. Teska ce i preteska biti istorijska odgovornost svih onih koji pokusavaju da od naroda sakriju ma i jedan dio istine: mi, mlada generacija ove zemlje, necemo da to i jedan trenutak cinimo.

Mlada generacija nase zemlje pokazala je svojim stavom i svojim delima da ima hrabrosti da pogleda u oci ovakvoj stvarnosti, da odgovori na pitanja koja je istorija postavila pred nju. Danas, u ovom svecanom trenutku, posto je izvrsila najsire okupljanje snaga u istoriji svojih borbi ona, pred svojim narodom, svojom zemljom- pred prijateljima i pred neprijateljima hoce da, zajednicki pokaze svoj stav i obelezi svoje odgovrnosti.

Nasa omladina, vaspitala se i rasla u borbi za mir medju narodima, u borbi za to najvece blago napacenog i iskrvavljenog covjecanstva. Mi smo se borili za mir, koji i danas iskreno zelimo i hocemo: ali ne za mir ropstva i gvobova, vec za mir zivota i slobode, za trajan i castan mir slobodnih i nezavisnih naroda. Takav mir povezan je nerazlucno s odbranom naroda i zemalja ugrozenih od onih koji ga narusavaju; takav mir jedini pravi mir ne dobija se ustupcima i kapitulacijama koje povecavaju apetit njegovih rusilaca. Takav mir bice rezultat borbe svih ugrozenih protiv zavojevaca. Braniti, svim sredstvima, nezavisnost nase zemlje i celokupnost njenih granica to za nas znaci danas ostati doslednim nasoj borbi za mir.

Mi smo generacija koja je na svojim zastavama nosila i nosi ispisane lozinke velike borbe za slobodu u kulturu, za dobro I buducnost naroda. Slobode, ni kulture, dobra ni srecne buducnosti naroda nema bez njegove nacionalne i drzavne nezavisnosti.

Danas su neprijatelji slobode i kulture u svetu isti oni koji ugrozavaju nasu nezavisnost i nasu zemlju. Zato, braniti svim sredstvima nezavisnost nase zemlje i celokupnost nasih granica, znaci za nas ostati dosljednim nasoj borbi za dobro I buducnost omladine i naroda, za slobodu i kulturu. Mi smo generacija koja je zarko tezila da razvije svoje sposobnosti I stvaralacke snage radi dobra svoje zemlje, naroda i covjecanstva.

Nikada za nas te dve ljubavi nisu dosle u suprotnost zato sto, nikada, a danas manje no ikada nismo osecali mrznju ni neprijateljstva prema bilo kome narodu. Ali bas zato, spremni smo da svim sredstvima branimo nezavisnost nase zemlje i celokupnost njenih granica. Mi znamo da smo to duzni svojoj zemlji, njenim narodima koji su skupo i krvavo platili njeno stvaranje, i, istovremeno, dobru i buducnosti; sreci islobodi, svih naroda. Postati, u okviru nase zemlje branom o koju ce se razbiti svi pokusaji napadaca i zavojevaca to je istorijska uloga nase generacije..

Da bi ovu svoju misiju, u punom opsegu, mogla ostvariti, omladina mora zavrsiti zapoceto delo ujedinjavanja svih svojih snaga. Jedinstvo i saradnja omladinskih organizacija moraju postati jos potpuniji i jos cvrsci. Jedinstvo svih slojeva omladine seljacke, radnicke, intelektualne i druge, jedan je uslob toga. A drugi: uspostavljanje odnosa bratske sloge i poverenja omladine svih narodnosti u zemlji. na tim odnovama jedinstveni pokret omladine za odbranu zemlje postace jednom stvarnom i velikom snagom. Takvo jedinstvo je potreba naroda i drzave.

Ono se mora ostvariti i ono ce biti ostvareno. Drugi je zadatak omladine, da iskreno pomogne, i sa svoje strane ucini sve u tome pravcu hitnom resenju svih unutrtasnjih problema u zemlji, u interesu naroda i odbrane drzave. U prvome redu tu je potrebno hitno resenje odnosa srpsko-hrvatskih, na bazi pune demokratije, ravnopravnosti i bratske sloge, u okviru zejednicke drzave Jugoslavije. Samo jedna slobodna i srecna na ravnopravnosti svih zasnovana Jugoslavija bice jakom Jugoslavijom, samo tako ce se moci ostvariti ono moralno-politicko jedinstvo naroda, potrebno za uspesan otpor. I zato omladina i ovom prilikom apeluje na sve cinioce naseg drzavnog i javnog zivota da se ucini sve za unutrasnju konsolidaciju zemlje u tom smislu, da se omoguci da narod jednodusnostane iza jedne vlade narodne odbrane, spremne da nas brani i vodi u odbranu.

Treci je zadatak nasih omladinskih organizacija, da se zalazu i ucine, u saradnji sa svim prijateljima omladine, svi za hitno poboljsanje uslova u kojima zive, uce i rade najsiri slojevi nase generacije. Iskustvo nas uci da ce jedna slobodna, zbrinuta, prosvecena i zadovoljna generacija biti uvek najbolji branilac zemlje. Cetvrti je zadatak omladine da razvija svuda duh rodoljublja i odbrane, da vodi ostru i nepostednu borbu protiv svakog ispoljavanja duha kapitulacije, kolebanja i defetizma. Kapitulanti, plasljivci, kukavice, kolebljivci, drfetisti ma gdje oni bili, ma u kojoj organizaciji sedeli, danas su direktni pomagaci neprijatelju. Njihovj kobnoj aktivnosti treba uciniti kraj. Vec danas, oni moraju osetiti pesnicu jednog naroda koji je spreman da se brani.

Na sva ta pitanja postoji samo jedan odgovor jedinstvene omaladine: branicemo zemlju i sacuvati svoju nezavisnost. Ta nam sloboda dozvoljava da u slozi naroda Jugoslavije utremo put boljoj buducnosti; ta nam sloboda dozvoljava da se u miru i napretku razvijamo: jer samo u toj slobodi covek je svestan svoje vrednosti, snage i moci i moze da svoje sposobnosti stavi u sluzbu naroda. Slobodna zemlja i slobodni narodi u njoj. To je cilj koji zeli da ostvari jedinstvena omladina, a put do njega vodi kroz borbu. Zato nasi narodni neprijatelji ne smeju u ovoj zemlji naci robove, vec borce koji ce do kraja braniti stvar svoje slobode. Time je put omladine jasno obelezem: kroz jedinstvo nase omladine, kroz jedinstvo seljacke, radnicke i intelektualne omladine, kroz jedinstvo svih mladih ljudi podici odbranbeni duh naroda.


Noviji postovi | Stariji postovi

RADNIČKA ČITAONICA

MOJI LINKOVI

KOMUNIST
STEVAN MIRKOVIĆ - POVRATAK LOPUŽA

KO SU GLAVNI ISPIRATORI AGRESIJE NA JUŽNU OSETIJU?

SISTEM JE TRUO

JOSIP BROZ TITO
MI NE SMIJEMO DOZVOLITI...

KLASNA PODLOGA NACIZMA

JUGOSLAVIJA OSTAJE VJERNA PRINCIPIMA SOCIJALIZMA

PLOD NAŠE REVOLUCIJE


Mi smo more krvi prolili za Bratstvo i Jedinstvo naših naroda. E nećemo nikome dozvoliti da nam dira ili da nam ruje iznutra, da se ruši to Bratstvo i Jedinstvo


NKPS
Image Hosted by ImageShack.us

MOJI FAVORITI
GORNJA PUHARSKA
JEDI AJVAR I ČITAJ NAŠE PESME
Barcelona Dream Team™
...Now it's time for you and me...
BLOG IBRAHIMA SPAHIĆA
~ ~
Zajedno sami.
Nasa istorija u djelima
Emo_Girl :)
Zadaca Iz Fizike
>>Raaja iz kolonije
AVRILCH5
WWE Historija
Politika iz nekog drugog ugla
Dva neobicna Srbina
DjoleArt
JOSIP BROZ ''TITO''
više...

BROJAČ POSJETA
9442

Powered by Blogger.ba