RADNIČKA ČITAONICA

PROLETERI SVIH ZEMALJA - UJEDINITE SE!

21.09.2008.

STEVAN MIRKOVIĆ - PUT U NIGDE

Neprijatelj

Avganistanski i irački borci biju američke i evropske bandite “ k’o volove u kupusu”. Nama su zamalo izmakli 1999. – nisu nas napali kopnenim već vazdušnim putem. NATO je moćan pakt ali mu  je živa sila  – nula, bez morala za “borbu prsa u prsa”. Za svaki napad na   protivnika traže prvo udar raketama i avionima a onda idu i broje mrtve, tražeci među njima talibane, gerilce, borce Al kaide . Nalaze većinom  civile. Da ubiju jednog talibana ubijaju u proseku do  deset civila. Kolateralna šteta! Niko ne odgovara za prolivenu krv dece . A državni vrh SAD se “digao na noge” kada je Miladin Kovačević nokautirao Amerikanca siledžiju jer mu je štipkao devojku!? Ako ne osvetimo žrtve bombardovanja 1999. nismo nizašta! Bravo Miladine!

 

“Peta kolona”

Sonja Liht, poznati konvertit i sorošovac , dobila Legiju časti za “ istrajno angažovanje” u dugogodišnjim napadima  na  sopstvenu zemlju  (SFRJ,SRJ,Republika Srbija). B.Tadić, brže bolje, šalje joj  čestitku , očekujući , valjda, da i sam postane francuski vitez zbog sličnih zasluga. Lako je biti francuski ali teško srpski vitez! A “Politika a.d.” ponosno ističe da je S.Liht  predsednik njenog Upravnog odbora. Kakav odbor takav i list!

Mađarski separatisti  traže podregiju,  koju bi činilo devet opština na severu Vojvodine. Kakva podregija? Hoće mađarsku županiju., mamu im hortijevsku. Iš,bre!

Čim  je čuo da H.Klinton pominje “Hemofarm” i M.Kovačevića, M.Babić se utrtio i obustavio donacije KSS. Mislio sam da je ljudina kad ono – čovek ugrožava Rupelovu proameričku uvlakačku reputaciju! Teško je Janeza stići, Miodraže!

 

Naše snage

            Lepo je biti vojnik u Srbiji – zemlji mira. Država je objavila celom svetu da u odbrani svog teritorijalnog integriteta neće upotrebljavati oružanu silu. I to u praksi pokazala na primeru KiM. “ KiM ćemo očuvati pravnim sredstvima” kaže državni sekretar u MO D.Spasojević! Pa, ne radiš ti u ministarstvu pravde već odbrane, čoveče. Kao miroljubiva zemlja Srbija će učestvovaće samo u mirovnim operacijama u svetu”. Zato je na VA Vojske Srbije glavni predmet engleski jezik jer je u većinu “mirovnih operacija” to komandni jezik.Uče oni tamo i jahanje, plesne igre a ponekad odu i na terenske vežbe!  Vojnici,pak, služe vojni rok u maminoj kuhinji i jedu kifle za dorucak. Daleko je sve to od “ vojničkog hleba sa devet kora” koga u govoru pitomcima VA spominje B.Dimitrijević, Šutanovčev pomocnik. Da jede vojnicki hleb  ne bi ministar  bio onako “ razvijen” – jedva je MIG 29 uzleteo s njim u kabini!

B.Tadić poziva mlade oficire da slede primer junaka sa Cera, Kolubare, Kajmakčalana. Ne spominje Gazimestan ni Kadinjaču, Neretvu, Sutjesku, Sremski front. Kao da su te bitke vodili Marsovci a ne i Srbi. Sledi li naš VK primer pomenutih legendarnih  junaka?Naravno, ne! On s njima ima posla samo kada im otkriva ili ruši spomenike! Inače, rušenje spomenika sa petokrakom mu je omiljeni hobi.

                        .

Saveznici

99 odsto međunarodne saradnje našeg vojnog vrha otpada na SAD i NATO. I još im je malo, sunce im zabušantsko. Sada će da je šire i na civilne poslove (Ohajo).

I dok V.Jeremić  kaže da su odnosi sa SAD na najnižoj tački od rata 1999. Z. Ponoš tvrdi “nikada bolji”. Otvaramo i našu vojnu  kancelariju u Briselu. A šef americke vojne kancelarije u Beogradu ponaša se kao u svojoj kući - putuje Srbijom i sićom donira škole stičući jeftinu popularnost. Nekada smo neprijatelja gledali samo kroz dvogled ili iza rešetaka Zabele ! E, dobra stara vremena.

 

Odluka

Put u banditsku EU nas udaljava od KiM. To je put u nigde a Srbija bez Kosova je niko! Skupština Srbije umesto ratne održava svečanu sednicu povodom Dana banditske demokratije.Ako brzo ne donese odluku o oružanom otporu  agresoru na KiM  ući će u istoriju kao skupština izdajnika! Pigmeji, ugledajte se,bre, na srpsku Skupštinu u K.Mitrovici!

 

Stevan Mirković, general u penziji 

21.09.2008.

OSVRT NA POLOŽAJ MLADIH, U DANAS FEUDALNOJ SRBIJI

Položaj mladih u današnjim vremenima u feudalnoj Srbiji je izuzetno težak! Mladima se poklanja vrlo malo pažnje, a svaka racionalna osoba zna da budućnost zemlje zavisi od mladih. Ovo je poseban problem koji zaslužuje punu pažnju - to je problem koji se gura pod tepih zadnjih dve decenije.

Optužujem državu Srbiju da ne vodi dovoljno računa o svom bicu, pre svega onima koji će jednog dana voditi ovu državu.To je začarani krug kom nema kraja - bitnije su fotelje i pojedinc. Sutra će iste te generacije mladih stupiti na čelo zemlje i oni će isto tako pokazivati nedostatak pažnje prema novim mladim generacijama i tako nastaviti da produbljuju jaz i problem.

Kakva je situacija u zemlji u kojoj vlada lopovluk i banditizam? Mlade generacije su od najranijeg perioda bili izlagani bilo putem medija ili drugih sredstava nasilju, nemoralu, nekulturi, kriminalu i drugim vrlo lošim društvenim pojavama. To je dovelo danas do porasta nasilja medju mladima. Dovelo je do toga da se mladi dele na klanove i bande. Zar nije naša najveća sramota to što red u školama moraju da zavode pripadnici MUP-a? Postavljam pitanje šta će se desiti sa zemljom u kojoj su mlade generacije i njihovi životi izgubljeni?Kakva budućnost se sprema za jednu takvu zemlju? Umesto da medju mladima postoji neka solidarnost, da se ispomažu, uočena je i klasna podela medju njima. Postoje deca moćnih roditelja koja će jednog dana naslediti presto svojih roditelja i postoje ona deca koja se moraju ceo svoj život veoma teško boriti, da bi ostvarili svoja prava i omogućili sebi dostojanstven život. Njih spremaju da postanu robovi onim prvima. Mladi odrastaju, razvijaju se i svi ti društveni deformiteti se urezuju u njihovu svest. Zašto je država dozvolila da se slavi nerad, lopovluk, kriminal? Odgovor je vrlo jednostavan - ova država je trula do srži i ovoj državi su potrebne korenite promene. Danas je mladi čovek prisiljen da bira ili će otići u grad, najčešće Beograd i na taj način se sprovodi „beogradizacija“ Srbije što je jedan poseban problem ili će biti prisiljen da na mnogo teži način gradi svoju srecu ako već nije u gradu, onda na selu.

Poseban problem su isto tako studenti. Banditi na vlasti su obećavali pred peti oktobar kule i gradove samo da bi na taj način izveli mlade što masovnije na ulice i kada je sa vlasti otišao jedan, a došao drugi sve je ostalo isto. Studenti danas moraju da plaćaju astronomske cifre, pa se postavlja pitanje da li će uskoro i jedna sasvim obična i normalna stvar kao sto je obrazovanje postati jos jedna od mnogih privilegija bogatih?Studenta niko ne pita da li možes ili ne možes da platiš već je bitno da se banditska blagajna puni. A šta je sa onima koji imaju dara, koji žele da studiraju, a ne mogu? Ko misli na njih? Da li možda među njima leži skriven neki Tesla? Da li Srbija konačno ide ka podeli na robove koji će moći samo da završavaju obične škole i koji će raditi za svoje feudalne gospodare? Kakav je položaj mladih koji su prisiljeni da studiraju i rade istovremeno?Da li privatnik tj feudalni gospodar misli na to kako njegov sluga treba i mora da se obrazuje? Ne! Feudalni gospodar je gospodar vremena svog zaposlenika. Srbija u XXI veku gradi društvo istočne despotije-postoje privilegovani ministri i ostali banditi u vlasti kao i njihove porodice, zatim birokrate koji su predstavnici srednjovekovnih činovnika koji bi se mogli predstaviti i pisarima iz starovekovnh država i konacno aristokratija koja je oličena u uzdignutim moćnim porodicama Srbije koji su se obogatili ko zna kako?

Očigledno je da je u Srbiji sve kvarno, priča se o evropskim modelima učenja, a feudalna Srbija tone svakim danom po jedan vek.

SVE JE ZRELO ZA JEDAN OPŠTI BUNT! NEVOLJA JE SAMO, ŠTO SU MLADI U OVOJ ZEMLJI, U DOBROJ MERI I NESVESNO, PRIHVATILI ULOGU ROBA I TAKO ODLUČILI DA SVOJE ŽIVOTE PREPUSTE DRUGIMA - POLITIČARIMA KOJI GLEDAJU SAMO SVOJ INTERES!

JA NEĆU DA BUDEM ROB! JA HOĆU DA UČIM, A TI?

KANGRGA BERISLAV

Mladi Komunisti Srbije

19.09.2008.

NKPS - ŽIVELA RADNIČKA KLASA

Ne prihvatamo gospodare i sudije zla za koje ne važi nikakav sud, koji odlučuju šta je dobro a šta zlo, ko će biti spasen a ko proklet.

ŽIVELA RADNIČKA KLASA!
18.09.2008.

Stevan Mirković - Žulj

NEPRIJATELJ

 

Naš državni vrh doneo je iz Brisela jasnu poruku : za sada vam je od EU dovoljan Euleks a za dalje – videćemo! Očito da nam je vrh tup – sa njim ne možeš ništa probiti! U Skupštini se pozicija i opozicija prepiru do iznemoglosti oko teksta SSP – da li je po njemu KiM naše ili nije? Idite,bre, u Dragaš da vidite čije je. Tamo Tači zatvara škole koje rade po NPP Srbije dok naš ministar prosvete truća o bezbednosti đaka u saobraćaju. Jebe se njemu za KiM kao za lanjski sneg. Ako hoćemo da najurimo baliste i Euleks sa KiM moramo prvo najuriti ove jajare s vlasti!

 

NAŠE SNAGE

 

Uspehe u ratu Napoleon je često objašnjavao rečima “ Pobeda leži u stomaku”. Zato mi se sajam šljive u Osečini učinio kao izložba snaga i sredstava naše odbrane.Srpsko selo i seljak sa svojim inokosnim imanjem hranili su i pojili  narodnu vojsku u svim njenim slavnim bitkama i ratovima. Seljak je uvek činio i glavninu  naše vojske i svojim žuljevitim rukama, naoružan često samo puškom i ručnom bombom,zaustavljao osvajača i “učio ga pameti”.I ovog puta će. Niko ne može  uništiti šljivike u Srbiji. A dok je njih i seljačkog žulja biće i Srbije.U njima su se ,na kraju, ugasile sve ofanzive stranih hordi.Tu, u srpskom šljiviku, kao da su u zemlju propale.Iz šljivika i danas dolazi na trpezu vojske i radnog naroda  na desetine božanskih jela i pića kao plod tradicije i moderne tehnologije, čije tajne  srpski seljak brzo otkriva  i koristi. Umesto da forsira pohod naše šljive u svet vladajuća elita uvozi i konzumira slične proizvode iz egzotičnih zemalja.Preselo vam, dabogda! I hoće da ukine mali seoski posed i od seljaka  napravi  farmera!?Luda kuća!

 

Pošto ga je de Marnak(KFOR) izigrao  i pobratimio se sa Tačijem pa “zdimio” u Francusku, Ponoš se spanđao sa makedonskim kolegom i pozvao ga u posetu da mu novi partner prenese iskustva kako da se uđe u NATO što pre. E, jesi  našao  i temu i partnera!Bratko već dugo čuči pred vratima NATO – neće da mu otvore dok ne promeni ime. Šta će tek nama da rade?! Ako nas, ne daj bože, ove naše zamlate iz MO i GŠ i odvedu tamo tek onda smo najebali : NATO odavno vodi Srbiju pod šifrom “ hrana za topove”. Kao Gruziju . U kakve će nas jade tek uvaliti naš Sakašvili!?

 

A srpski Klauzevic(Šutanovac) ne zna šta da radi ni sa ovako malim brojem aviona koje ima na raspolaganju, pa  je rešio da ih komercijalizuje .Ko želi da se rekreira letenjem – nek’ izvoli. Uz naplatu,naravno, a za taj novac kupovaće se  gorivo za letenje vojnih pilota. To, i prethodna ideja o demilitarizaciji upravnog dela Ministarstva odbrane (popuna samo licima alergičnim na uniformu),  obezbeđuje mu ,definitivno,  mesto na začelju kolone ljudi  koji su ,decenijama unazad,obavljali  ovu časnu funkciju.A biće, izgleda, i zadnji  ministar srpske vojske jer ju je vec doveo do prosjačkog štapa.    ODLUKA

 

Skoncentrišimo naše napore na teren KiM  sa brzom kontrom svakom postupku i akciji međunarodnih i domaćih bandita kojima oni  nastavljaju etničko čisćenje pokrajine i u čemu  imaju inicijativu .Inicijativu im  moramo  preoteti.Vlada Srbije mora da sprovodi svaku stavku svog plana za KiM isto tako odlučno kao što EU sprovodi Ahtisarijev plan.Pa “kom opanci,  kom obojci “. Dalje iseljavanje Srba iz zavičaja  sramota je i za naciju i za svaku iseljeničku porodicu i ne može se ničim opravdati, kao ni inertnost i neodlučnost u povratku vec izbeglih u svoj zavicaj. Težiste borbe za KiM ne može biti u Beogradu  ili Njujorku  već samo na terenu Kosova i Metohije. Svakom građaninu Srbije treba omogućiti da na pogodan nacin učestvuje u toj borbi , čiji se rezultati ,u ovom trenutku, mogu iskazivati  samo brojem Srba koji su ostali da žive i rade  na KiM i  brojem onih koji su se vratili u njega iz izbeglištva.Ta borba je šansa mnogima od nas da ponovo steknemo izgubljeno ljudsko dostojanstvo i osećanje nacionalne časti i ponosa.

 

Strevan Mirković, general u penziji

11.09.2008.

Tito - Ekonomija, tržište i kretanje kapitala

Nama moraju biti tudja laskanja, koja veoma cesto dolaze sa raznih strana, kako mi toboze imamo svoj narociti socijalizam sa nacionalnim obiljezjem koji je prilicno pristupacan i simpatican i za nesocijalisticke zemlje. Nama takve simpatije nisu potrebne. Mi hocemo istinsko socijalisticko drustvo, mi zelimo odnose koji su svojstveni socijalistickim zemljama. Sasvim je druga stvar saradnja nase zemlje sa svim drugim drzavama. Ali nas unutrasnji duh, duh nase zajednice, nasa je stvar, i mi moramo gajiti i njegovati pravilan put u nasem unutrasnjem razvitku. To sam htio da podvucem, drugarice i drugovi, da se ne bi mislilo da su samo neki intelektualisticki krugovi ti koji treba da odredjuju pravac nasem unutrasnjem razvitku. Radnicka klasa i Savez komunista daju pravac nasem unutrasnjem razvitku. Savez komunista je odgovoran za nas razvitak, i to ne samo kao usmjeravajuca snaga, vec i kao kontrola, kao snaga koja orijentise nase ljude da rade kako treba. Donekle je to kod nas bilo uspavano. Neki su vec bili poceli da govore da su komunisti odigrali svoju ulogu. Jeste, oni koji ne valjaju i koji su iz karijeristickih pobuda usli u komunisticku partiju, ti su odigrali svoju ulogu. Takvima nece biti mjesta u nasem Savezu komunista. Medjutim, komunisti su i danas duzni, da kao idejna mobilizatorska snaga, izvrsavaju sve svoje duznosti, koje su neophodne za pravilan razvitak socijalistickog drustvenog poretka u nasoj zemlji. Prema tome, radnicka klasa predstavlja onu snagu, na koju se mi oslanjamo i koja stvara i cuva moralno-politicku liniju nase socijalisticke zajednice.

Drugarice i drugovi, ja ne govorim ovdje slucajno o tim stvarima, vec zato sto sam duboko uvjeren da ih je potrebno reci. Odavno je vec bilo nuzno kazati neke stvari, koje su se pocele pogresno shvatati. Ja sam dobro osluskivao vas glas, glas naroda, osjetio sam ga i cuo negodovanjezbog nekih stvari koje su se kod nas dogadjale. Saznao sam da se ljudi pitaju kako to sve moze da bude i gdje su ti nasi rukovodioci kad to ne vide. Vidimo mi to, ali kod nekih nasih rukovodecih ljudi jos nema dovoljno energije da se te stvari likvidiraju. No, mi cemo malo drukcije i malo ozbiljnije prici tim stvarima. I oni rukovodioci, koji se neckaju ili izbjegavaju da preduzmu potrebne mjere, ti vise nece moci da budu rukovodioci. Sto se tice nase izgradnje, mi smo danas u punom zamahu, ali u tome nailazimo na izvjesne teskoce i smetnje. Zato mi moramo uklanjati sve ono sto smeta nasem pravilnom razvoju. To je nas kurs.

Dozvolite mi sada da kazem nekoliko rijeci o integraciji i kooperaciji u nasoj zemlji. Vi ste vidjeli iz diskusija na IV plenumu, iz govora koji su odrzani – a i ja sam govorio o tome, da ima dosta istorodnih preduzeca koja nemaju medjusobno uskladjene programe rada i zbog toga imaju velikih teskoca u proizvodnji i plasmanu svojih proizvoda. Hekima od tih preduzeca moramo zbog toga davati dotacije i ona su na teretu nase socijalisticke zajednice. Do toga je doslo zbog nedovoljne koordinacije i nedovoljne budnosti u izgradnji pojedinih preduzeca. Zato mi treba te stvari danas da ispravljamo. Na koji nacin? Na taj nacin sto neka nasa manja preduzeca treba putem kooperacije sa velikim fabrikama da se orijentisu na specijalizaciju pojedinih proizvoda, tako da postanu podrucne jedinice tih velikih fabrika. U tim uslovima moguca je podjela rada, koja je veoma korisna.

Kada se radi o integraciji, drugarice i drugovi, izgleda da kod nas postoje izvjesna shvatanja na koja se treba osvrnuti. Govori se, naime, o svjetskoj integraciji, a izbjegava se razgovor o jugoslavenskoj integraciji. Da, tacno je da svijet tezi tome, i sada se, eto, na Zapadu stvara monopolisticka integracija, stvara se zapadno zatvoreno trziste. I mi smo vec poceli da idemo van nasih granica, iako jos nismo nista efikasnije uradili u pogledu integracije u nasoj zemlji. Da li mi treba da cekamo dok bude doslo do svjetske integracije? Ne, od nas traze nasi neposredni ekonomski interesi da ubrzamo proces integracije i kooperacije, radnicka klasa nase zemlje je onaj faktor koji ce tu integraciju nositi. Preduzeca u svim republikama treba da saradjuju. Kretanje kapitala ne moze da ostane u granicama jedne republike, vec se mora vrsiti u granicama citave nase zemlje. Time se nista ne krnje prava pojedinih nacionalnosti, ona i dalje ostaju, ali ekonomika u jednoj drzavi mora biti jedinstvena, pa ma koliko u njoj bilo nacionalnosti. Suprotna shvatanja cine nam danas teskoce. Ali, ta shvatanja ne dolaze iz redova radnicke klase, vec njih iznose razni intelektualci. Mi na to moramo paziti i ne smijemo dozvoliti da takva shvatanja uzmu maha, jer bi to ne samo ometalo dalju izgradnju nase zemlje, nego bi i stvaralo jaz izmedju pojedinih nasih republika. To pitanje je, ponekad, povod i za razne politicke ispade, a na njemu se gaje i sve moguce nacionalisticke tendencije, koje, u sustini, vode dezintegraciji nase socijalisticke zajednice, koju ne smijemo dozvoliti.

Ja u tom pogledu polazem mnogo u radnicku klasu svih nasih republika, jer sam uvjeren da je ona u tome jedinstvena. Zbog toga radnici treba da budu nosioci integracije. Oni dobro znaju sta je bolje i za njih i za citavu zajednicu. Oni znaju da je bolje ako preduzece nije samo upola zivo, nego ako se razvija saradnjom i kooperacijom sa drugim preduzecima u drugim krajevima zemlje, u drugim republikama, i ako se na taj nacin bolje koriste njegove proizvodne mogucnosti. Jednog dana treba da udje i u nase planove da se fabrike stvaraju tamo, gdje su potrebna ogromna transportna sredstva za dovoz sirovina i za transport proizvoda. Mi treba da gledamo vise integralno na nas unutrasnji razvitak, a nase narodne republike imaju mnogo drugih posebnih stvari o kojima treba da vode racuna. U njihov kulturni i drugi razvitak niko nece dirati. Ne ide se ni za tim da se one materijalno ostete, nego, naprotiv, ide se za tim da se one materijalno jos vise koriste rezultatima ovakvog razvoja unutar citave nase zemlje. Radnici najbolje mogu da shvate da li je to za nasu zemlju korisno ili nije. Radnici, radnicki kolektivi i njihovi rukovodioci najvise mogu da znaju sta je za njih rentabilnije i sta je najbolje da se ucini. A ono sto je rentabilno za jedno preduzece, rentabilno je i za citavu nasu zajednicu. Tako treba gledati na stvari. Dakle, ja sam protiv tendencija da se sprjecava ili otezava pravilna integracija nase jugoslavenske ekonomije.

Kad vec govorimo o tome, htio bih da naglasim i ovom prilikom da je uloga radnicke klase veoma vazna u daljem jacanju bratstva i jedinstva nasih naroda. U svakoj fabrici ima radnika iz skoro svih nasih narodnih republika. Vi vidite da su vasi interesi zajednicki. Jedan Srbin nema druge interese nego sto ih imaju jedan Bosanac, Hrvat, Makedonac ili neko drugi. Svi imaju iste interese. I bas na tom zajednickom interesu treba da se gaji bratstvo i jedinstvo i da se suzbija svaka tendencija koja bi mogla imati sovinisticki karakter. To se odnosi na radnicku klasu u svim nasim republikama, u Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji i u drugim republikama, svuda gdje zive i rade nasi radni ljudi. Mi smo za citavo vrijeme rata govorili da treba cuvati bratstvo i jedinstvo. Mi smo i zrtve davali za to i ta tekovina nas je krvavo kostala. Zato danas ne mozemo dozvoliti da se ona ugrozava.

Mi moramo cuvati to bratstvo i jedinstvo! Sta bi predstavljala danas Jugoslavija koja bi, kao prije rata, bila razbijenai rastrzana raznim medjusobnim sukobima, sta bi ona znacila na medjunarodnom planu? Ne bi znacila nista. A vidite koliki je danas prestiz nase zemlje u svijetu, i to bas zahvaljujuci tom nasem jedinstvu, koje je postigla u toku rata i u citavom posljeratnom periodu. Zato i od sada moramo da cuvamo to nase jedinstvo i da ga jos vise ucvrscujemo.

Govor druga Tita u Zelezniku, 30. decembra 1962. godine


Stariji postovi

RADNIČKA ČITAONICA

MOJI LINKOVI

KOMUNIST
STEVAN MIRKOVIĆ - POVRATAK LOPUŽA

KO SU GLAVNI ISPIRATORI AGRESIJE NA JUŽNU OSETIJU?

SISTEM JE TRUO

JOSIP BROZ TITO
MI NE SMIJEMO DOZVOLITI...

KLASNA PODLOGA NACIZMA

JUGOSLAVIJA OSTAJE VJERNA PRINCIPIMA SOCIJALIZMA

PLOD NAŠE REVOLUCIJE


Mi smo more krvi prolili za Bratstvo i Jedinstvo naših naroda. E nećemo nikome dozvoliti da nam dira ili da nam ruje iznutra, da se ruši to Bratstvo i Jedinstvo


NKPS
Image Hosted by ImageShack.us

MOJI FAVORITI
GORNJA PUHARSKA
JEDI AJVAR I ČITAJ NAŠE PESME
Barcelona Dream Team™
...Now it's time for you and me...
BLOG IBRAHIMA SPAHIĆA
~ ~
Zajedno sami.
Nasa istorija u djelima
Emo_Girl :)
Zadaca Iz Fizike
>>Raaja iz kolonije
AVRILCH5
WWE Historija
Politika iz nekog drugog ugla
Dva neobicna Srbina
DjoleArt
JOSIP BROZ ''TITO''
više...

BROJAČ POSJETA
9588

Powered by Blogger.ba